13

Мақолада Юсуф Хос Ҳожибнинг “Қутадғу билиг” асари қадимги туркий ҳалқларнинг ҳурмат категориясини изоҳлашда муҳим манбалардан бири сифатида тадқиқот объекти сифатида танланди. Туркий халқлар ҳаётида “Қутадғу билиг” асари жамият-тил-маданиятни қамраб олган ва уларга асосланган насиҳатлар, мақол ва масаллар орқали жамиятдаги муаммоларга оқилона ечим излайди. Бу халқаларнинг бирбирига узвий боғланиши айни пайтда шахс маданиятини ҳам акс эттиради. Агарда улар орасидаги мана шу узвийлик йўқолса, нутқнинг таъсир кучи ҳам ўз-ўзидан йўқолади. Бу анъана, нафақат ХI аср учун, балки бугун учун ҳам аҳамиятли. “Қутадғу билиг” асари ҳурмат категориясини тилшунослик нуқтаи назаридан фақат вербал шаклда эмас, новербал (паралингвистик) жиҳатдан ҳам тадқиқ этишда яхши натижалар беришини кўрсатишга қаратилди. Тадқиқотда ҳурмат ‘-im’ эгалик қўшимчаси ‘sen’, ‘siz’ олмошлари ва ‘girmek’, ‘çıkmak’ феъллари билан тилшунослик асосида; el, ayak, baş жестлари ва yer, şeref köşesi, baş köşe символлари билан паралингвистик асосда юзага келиши мисоллар ёрдамида изоҳланди. Бундан ташқари, келтирилган мисолларга ўрни билан ўзбек ва турк тилидан муқоясалар ҳам келтирилиб тушунтириди.

  • Read count 13
  • Date of publication 20-02-2021
  • Main LanguageO'zbek
  • Pages7–18
Ўзбек

Мақолада Юсуф Хос Ҳожибнинг “Қутадғу билиг” асари қадимги туркий ҳалқларнинг ҳурмат категориясини изоҳлашда муҳим манбалардан бири сифатида тадқиқот объекти сифатида танланди. Туркий халқлар ҳаётида “Қутадғу билиг” асари жамият-тил-маданиятни қамраб олган ва уларга асосланган насиҳатлар, мақол ва масаллар орқали жамиятдаги муаммоларга оқилона ечим излайди. Бу халқаларнинг бирбирига узвий боғланиши айни пайтда шахс маданиятини ҳам акс эттиради. Агарда улар орасидаги мана шу узвийлик йўқолса, нутқнинг таъсир кучи ҳам ўз-ўзидан йўқолади. Бу анъана, нафақат ХI аср учун, балки бугун учун ҳам аҳамиятли. “Қутадғу билиг” асари ҳурмат категориясини тилшунослик нуқтаи назаридан фақат вербал шаклда эмас, новербал (паралингвистик) жиҳатдан ҳам тадқиқ этишда яхши натижалар беришини кўрсатишга қаратилди. Тадқиқотда ҳурмат ‘-im’ эгалик қўшимчаси ‘sen’, ‘siz’ олмошлари ва ‘girmek’, ‘çıkmak’ феъллари билан тилшунослик асосида; el, ayak, baş жестлари ва yer, şeref köşesi, baş köşe символлари билан паралингвистик асосда юзага келиши мисоллар ёрдамида изоҳланди. Бундан ташқари, келтирилган мисолларга ўрни билан ўзбек ва турк тилидан муқоясалар ҳам келтирилиб тушунтириди.

Русский

В данной статье делается попытка подхода к памятнику культуры тюркоязычных народов «Благодатное знание» Юсуфа Баласагуни (Юсуф Хос Ҳожиб “Қутадғу билиг”) как к источнику изучения категории вежливости. У Юсуфа Баласагуни категория вежливости реализуется не только лингвистически, но и паралингвистически. Этот источник является уникальным памятником изучения культуры и общества тюркоязычных народов XI века н.э. Он не потерял своей актуальности и по сей день. В статье отражены аффиксы принадлежности, местоимения и глаголы: ‘-im’, sen ‘ты’, siz ‘вы’, girmek ‘входить’, çıkmak ‘выходить’ как лингвистический аспект реализации категории вежливости. Паралингвистический же аспект представляется жестами (el, ayak, baş — ‘рукой’, ‘ногой’, ‘головой’ и т.п.) и символами (yer, şeref köşesi, baş köşe — ‘место’, ‘почетное место’ и т.п.). Каждый аспект реализации категории вежливости подтверждается примерами из источника. В ряде случаев приводятся параллели современного узбекского и турецкого языков.

English

Тhe article considers of the category of politeness of the Turkish language according to Yusuf Khos Khodjib`s “Kutadgu bilik”, a written monument of language and culture Turkic-speaking peoples. Yusuf Khos Khodjib implements the category of politeness not only linguistically, but also paralinguistically. This source is a unique monument of the study of the culture and society of the Turkic-speaking peoples of the 11th century AD. It has not lost its relevance today. The article reflects the affixes of belonging, pronouns and verbs: ‘-im’, sen ‘you’, siz ‘you’, girmek ‘enter’, çıkmak ‘go out’ as a linguistic aspect of the using of the category of politeness. The paralinguistic aspect is represented by gestures (el, ayak, baş ‘hands, feet, head’, etc.) and symbols (yer, şeref köşesi, baş köşe ‘place, place of honor’, etc.). Every aspect of using the category of politeness is supported by examples from the source. In a number of cases, parallels of the modern Uzbek and Turkish languages are given.

Author name position Name of organisation
1 Imamova X.. PhD, доцент Тошкент давлат шарқшунослик университети
Name of reference
1 Aksoy O.A., Atasözleri ve deyimler sözlüğü I - II. Atasözleri sözlüğü.—İstanbul: İnkılap Yayınevi, 1971. I — 392 b.; 1976, II — 968 b.
2 Gencan T. N., Dilbilgisi. Fen Fakültesi (Döner Sermaye) Basımevi, İstanbul, 1971. — 502 s.
3 Grönbech К., Der Türkisahe Sprachbau, Kopenhagen, 1936, Türkçenin yapısı, Çeviren: Akalın M., Atatürk Kültür, Dil ve Tarih Yüksek Kurumu, Türk Dil Kurumu Yayınları, Ankara: 1995. — 182 s.
4 Древнетюркский словарь. — Л.: Наука, 1969. — 676 с.
5 Ирискулов М. Тилшуносликка кириш. — Т.: Ўқитувчи, 1992. — 165 б.
6 Исҳоқов М., Содиқов Қ., Омонов Қ. Мангу битиглар. — Т.: ТДШИ, 2009. — 116 б.
7 Сафаров Ш. Прагмалингвистика. — Т., 2008. — 318 б.
8 Султонов И. Адабиёт назарияси. — Т.: Ўқитувчи, 1980. — 231 б.
9 Худойбердиева Ҳ. Иссиқ қор. Лирика. — Т.: Адабиёт ва санъат, 1979. — 182 б.
10 Ўзбек тилининг изоҳли луғати. — Т.: Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2006. I т. — 680 б.; II т. — 672 б.; III т. — 688 б.; IV т. — 608 б.; V т. — 592 б.
11 Қошғарий Маҳмуд. Девону луғотит турк. I–III. — Т.: Фан, 1960. — Т.1. — 499 б.; 1961. — Т.2. — 427 б.; 1963. — Т.3 . — 466 б.
12 Қудратуллаев Ҳ. Юкуниш сиёсати // Тафаккур. — Тошкент: 2004. — №3. — Б. 83–87.
13 Юсуф Хос Ҳожиб. Қутадғy билиг. Транскрипция ва ҳозирги ўзбек тилига тавсиф. Қ.Каримов. — Т.: Ўзбекистон ССР “Фан” нашриёти, 1971.
14 Yusuf Has Hacib, Kutadgu Bilig, Çeviri: Reşit Rahmeti Arat. Тürk Tarih Kurumu Basım Evi, Ankara, 1991.
15 www.sözlük.bilgiportal.com
Waiting