Озарбайжон ва ўзбек халқининг бадиий адабиёт, ижодий ва маданий соҳалардаги ҳамкорлик алоқалари узоқ асрларга бориб тақалади. Адабий таъсир, адабий алоқалар марказида турувчи Низомий Ганжавий ва Алишер Навоий ижоди, Навоий ижоди ва озарбайжон адабиёти масалалари ҳар икки адабиётшуносликнинг муҳим тадқиқот объекти ҳисобланган. Кўзга кўринган олимлар қиёсий таҳлил асосида кўплаб илмий кузатишлар олиб бордилар, адиблар ижодий меросини ўрганишга салмоқли ҳисса қўшдилар. Филология фанлари доктори, академик Ҳамид Араслининг самарали меҳнати алоҳида диққатга сазовор. Мақолада озар олими Ҳамид Араслининг навоийшуносликка қўшган ҳиссаси ёритилган. Навоий таваллудига бағишланган конференциялардаги иштироки кўрсатилган. “Ўзбек тили ва адабиёти”, “Адабий мерос” журналларида эълон қилинган мақолалари кузатилиб, олимнинг “Навоий ва Озарбайжон адабиёти”, “Навоий меросини ўрганиш тарихидан” каби мақолалари таҳлил қилинган. Ҳ. Арасли тадқиқотларидаги муҳим далиллар, маълумотларнинг илмий қиммати далилланган. Навоийнинг озарбайжон тазкирачилигига таъсири, “Сабъат абҳур” асарининг муаллифини аниқлашдаги фикрлари ёритилган. Ўзбек олимлари билан илмий ҳамкорлиги, навоийшуносликка қўшган ҳиссаси кўрсатилган
Озарбайжон ва ўзбек халқининг бадиий адабиёт, ижодий ва маданий соҳалардаги ҳамкорлик алоқалари узоқ асрларга бориб тақалади. Адабий таъсир, адабий алоқалар марказида турувчи Низомий Ганжавий ва Алишер Навоий ижоди, Навоий ижоди ва озарбайжон адабиёти масалалари ҳар икки адабиётшуносликнинг муҳим тадқиқот объекти ҳисобланган. Кўзга кўринган олимлар қиёсий таҳлил асосида кўплаб илмий кузатишлар олиб бордилар, адиблар ижодий меросини ўрганишга салмоқли ҳисса қўшдилар. Филология фанлари доктори, академик Ҳамид Араслининг самарали меҳнати алоҳида диққатга сазовор. Мақолада озар олими Ҳамид Араслининг навоийшуносликка қўшган ҳиссаси ёритилган. Навоий таваллудига бағишланган конференциялардаги иштироки кўрсатилган. “Ўзбек тили ва адабиёти”, “Адабий мерос” журналларида эълон қилинган мақолалари кузатилиб, олимнинг “Навоий ва Озарбайжон адабиёти”, “Навоий меросини ўрганиш тарихидан” каби мақолалари таҳлил қилинган. Ҳ. Арасли тадқиқотларидаги муҳим далиллар, маълумотларнинг илмий қиммати далилланган. Навоийнинг озарбайжон тазкирачилигига таъсири, “Сабъат абҳур” асарининг муаллифини аниқлашдаги фикрлари ёритилган. Ўзбек олимлари билан илмий ҳамкорлиги, навоийшуносликка қўшган ҳиссаси кўрсатилган
Сотрудничество между азербайджанскими и узбекскими народами в области литературы, искусства и культуры насчитывает много веков. Литературное влияние, произведения Низами Гянджеви и Алишера Навои, творчество Навои и азербайджанская литература — находятся в центре литературных связей и являются важными объектами исследования ученых двух стран. Известные исследователи сделали множество научных наблюдений, основанных на сравнительном анализе, и внесли значительный вклад в изучение творческого наследия писателей. Особого внимания заслуживает плодотворная работа доктора филологических наук, академика Хамида Араслы. В статье описывается вклад азербайджанского ученого Хамида Араслы в навоистику. Указывается его участие в конференциях, посвященных творчеству Навои. Были рассмотрены его статьи, опубликованные в журналах «Узбекский язык и литература», «Литературное наследие», проанализированы статьи «Навои и азербайджанская литература», «История изучения наследия Навои». Приводятся важные свидетельства и доказыватся научная ценность исследования Х. Араслы. Описывается влияние Навои на азербайджанский тазкиризм, его взгляды на определение автора произведения «Сабъат абхур». Показано научное сотрудничество с узбекскими учеными, его вклад в навоиведение.
Cooperation between the Azerbaijani and Uzbek peoples in the fields of literature, art and culture dates back many centuries. Literary influence, the works of Nizami Ganjavi and Alisher Navoi, Navoi's work and Azerbaijani literature, which are at the centre of literary relations, are important research objects for both literary studies. Prominent scholars have done research based on comparative analysis and made significant contributions to the study of the writerʼs creative heritage. The fruitful work of the doctor of philological sciences, academician Hamid Arasli is especially noteworthy. This article describes the contribution of Azeri scientist Hamid Arasli to Navoi studies. His participation in conferences dedicated to the birth of Navoi is indicated. His articles, such as “Navoi and Azerbaijani literature”, “History of studying Navoi heritage”, published in the journals “Uzbek language and literature” and “Literary heritage” were observed. Important facts and the scientific value of H. Arasli's research is proved. The study describes Navoi's influence on Azerbaijani tazkirism and his views on determining the author of the work "Sabat abhur". Scientific cooperation of H.Arasli with Uzbek scientists has been noted as well.
№ | Author name | position | Name of organisation |
---|---|---|---|
1 | TAJIBAEVA O.T. | PhD, катта ўқитувчи | Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат Ўзбек тили ва адабиёти университети |
№ | Name of reference |
---|---|
1 | Арасли Ҳамид. Навоий ва озарбайжон адабиёти // Ўзбек тили ва адабиёти. — Тошкент, 1968. 3-сон. — Б. 43–43. |
2 | Арасли Ҳамид. Ҳусайн Бойқаро рисоласи ҳақида // Ўзбек тили ва адабиёти. — Тошкент, 1966. 3-сон. — Б. 6–13. |
3 | Арасли Ҳамид. Навоий меросини ўрганиш тарихидан // Ўзбек тили ва адабиёти. — Тошкент, 1960. 3-сон. — Б. 3–8. |
4 | Арасли Ҳамид. Аҳдий Бағдодий Навоий ҳақида // Ўзбек тили ва адабиёти. — Тошкент, 1977. 4-сон. — Б. 43–47. |
5 | Маллаев Н. Ўзбек адабиёти тарихи. Дарслик. — Тошкент: Ўқитувчи, 1976. |
6 | Муҳаммадхўжаев Ҳ. Алишер Навоий ва озарбайжон адабиёти // Ўзбек тили ва адабиёти. — Тошкент, 1972. 2-сон. — Б. 22–29. |
7 | Нагиева Ж. Навоий ижодининг Озарбайжонда ўрганилиши // Ўзбек тили ва адабиёти. — Тошкент, 1973. 5-сон. — Б. 56–59. |
8 | Эркинов А., Жабборов Р. Навоий шеърлари “Султон Яъқуб сайланмаси”да / Алишер Навоий ва XXI аср: халқаро илмий-назарий конференция материаллари. — Тошкент, 2018. — Б. 36–41. |
9 | Ҳайитметов А. Ҳамид Арасли // Ўзбек тили ва адабиёти. — Тошкент, 1969. 2-сон. — Б. 75–77. |